Postoji, dakle, pet osnovnih oblika promocije:
1.lična prodaja
2.unapređenje prodaje
3.publicitet
4.ekonomska propaganda
5.direktni marketing
Lična prodaja je oblik promocije u kome je komuniciranje između prodavca i kupca, odnosno potrošača direktno. Ovo je najstariji oblik prodaje, a lični kontakt daje mogućnost brzog i lakog prilagođavanja i sporazumevanja pri kupovini.
Lična prodaja je uslovljenja dejstvom sva tri svoja osnovna faktora: proizvod – prodavac – potrošač. Prema savremenom konceptu marketinga prodavac ne „prodaje“ robu kupcu nego mu pomaže pri kupovini, ukazujući mu na prednosti i nedostatke datog proizvoda. Stalnom brigom da se zadovolje potrebe kupaca razvija se povorenje i lojalnost kupaca.
Dok je uloga lične prodaje u supermarketima neznatna, odnosno manje vidljiva, dotle njena uloga u klasičnim prodavnicama može biti veoma značajna. Isto tako uloga lične prodaje kod hleba, cigareta, novina i sl, neznatna je u odnosu na prodaju trajnih potrošačkih proizvoda kakvi su, na primer, automobil, mašina za pranje rublja, nameštaj i sl.
Publicitet je promociona aktivnost koja se sastoji u objavljivanju pozitivnih informacija o preduzećima u sredstvima javnog informisanja, koje ne finansira preduzeće.
Obično se kaže da je publicitet besplatana promocija, međutim, on je velikim delom razultat svesnog delovanja preduzeća, pa prema tome iziskuje određene troškove. Uspostavljanje kontakata sa redakcijama, priprema materijala za publikovanje, koordiniranje publiciteta sa ostalim promocionim aktivnostima.
Publicitet se ispoljava kao novinarska vest, događaj ili novost. Deluje verodostojno i zato u javnosti uživa veće poverenje od plaćenih propagandnih poruka. Nesotatak je što preduzeće ne može da utiče na sadržaj informacija koje se objavljuju, i što publicitet teško može da se planira i koordinira.
Unapređenje prodaje su ostale promocione aktivnosti, koje nisu obuhvaćene ekonomskom propagandom, ličnom prodajom i publicitetom. Neki od metoda unapređenja prodaje su:
-zajednička saradnja proizvođača i trgovine. Ostvaruje se propagiranjem robe na mestu prodaje, na modnim revijama, degustacijom i dr.
-aktivnosti stimulisanja potrošača posredstvom štampe, radija, televizije – nagradnim igrama, premijama, besplatnim uzorcima i sl.
-trgovačke markice čija je sverha da obezbede lojalnost potošača
-kuponi koje treba da zadržavaju postojeće i pridobiju nove potrošače
-besplatni uzorci su metod unapređenja prodaje, koji se najviše koristi u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji, tj. za proizvode za čiju je kupovinu značajan ukus i miris i dr.
-sajmovi i izložbe su posebni instrumenti tržišnog komuniciranja. Izložbe se održavaju sa ciljem ostvarivanja određenih promocionih efektata. Česta je preksa da se za najbolje primerke izdaju posebne diplome i medalje. Za razliku od izložbi, sajmovi se održavaju sa ciljem ostvarivanja komercijalnih efekata. Sklapaju se kupoprodajni ugovori, a uporedo sa tim se ostvaruju i značajni promocioni efekti.
Ekonomska propaganda
Reč porpaganda označava organizovano širenje ideja. Sinonim je reklama nastala od latinske reči clamare-vikati i reclamare- ponovo vikati. Ekonomska propaganda je primarna promociona aktivnost i često se poistovećuje sa promocijom.
Ekonomska propaganda je način masovnog komuniciranja preduzeća sa potrošačima i obično se definiše kao plaćeni oblim masovnog komuniciranja sa kupcima. Ekonomska propaganda omogućava potrošaču da brzo pronađe proizvod, da se obavesti o pojavi novih proizoda, i da dobije druge informacije. Takođe, umetničkim i likovnim rešenjima u oblikovanju poruka, ekonomska propaganda utiče na razvoj estetskog obrazovanja i podizanja kulturno-obrazovnog nivoa potrošača.
Da bi ekonomska propaganda efikasno obavila svoju ulogu treba da budu ispunjeni određeni uslovi: da se proizvod realizuje na širem tržištu i kod većeg broja potrošača, da je proizvod diferenciran u odnosu na konkurenciju, da emocionalni motivi preovlađuju u odnosu na racionalne motive kupovine i sl.
Vrste propagande
1.propaganda usmerena na stimulisanje primarne tražnje tj tražnja za privodom kao takvim i propaganda usmerena na povećanje selektivne tražnje – tražnja za određenom markom proizvoda.
2.preduzeća mogu da organizuju propagandne aktivnosti samostalno ili sa drugim organizacijama to je onda kolektivna ili zajednička propagnda.
3.takođe se pravi razlika između institucionalne i promocione ekonomske propagande. Prva se odnosi na stvaranje predstave o preduzeću, a druga ističe prodajni asortiman.
