Postoji pet oblika promcije: ekonomska propaganda ili oglašavanje, lična prodaja, odnosi sa javnošću, direktni marketing i unapređenje prodaje.
Preduzeća najčešće koriste kombinaciju pomenutih oblika i to se onda zove promotivni miks.
Osnovna uloga promocije je komunikacija s pojedincima, grupama ili organizacijama.
Komunikacija počinje od izvora (pošiljalac ili emitor informacione poruke). To je osoba ili organizacija koja odrađenim putem šalje poruku primaocu (kupcu, potrošaču), da bi ga obavestila i na osnovu toga pokrenula i usmerila na određenu aktivnost (da prihvati tj. kupi proizvod preduzeća).
Da bi se prenela poruka, izvor mora da je pretvori u niz znakova. Takva poruka naziva se kodirana prouka.
Da bi emitovana poruka dosegla ciljnu publiku, izvor mora da odabere prikladan medij (komunikacioni kanal). Zbog toga je važno da preduzeće poznaje svoje ciljno tržište i da ima informacije o tome koje medije ciljni potrošač najviše „konzumira“.
Peoces pretvaranja poruke u niz znakova naziva se proces kodiranja. Obrnuti proces je dekodiranje poruke, a sam rezultat tog procesa je dekodirana poruka.
U procesu komuniciranja kogu da se jave razni šumovi koji negativno utiču na stepen razumljivosti poslate poruke: štamparska greška, atmosferske smetnje kod radija, konkurentske i druge slučajne poruke koje se mešaju sa emitovanom i sl.
Na osnovu povratne informacije koja ide od primaoca ka izvoru, pošiljalac dobija obaveštenje o tome da li je primalac primio i razumeo poslatu poruku, odnosno da li je poruka proizvela očekivani efekat.
Osnovni ciljevi promocije su da informiše, podseća i utiče na ciljne kupce da prihvate proizvod preduzeća.
