Jedna od važnih odluka jeste odluka o broju posrednika i opredeljuje intenzitet prodaje ili jačinu tržišne pokrivenosti.
1. Strategija intenzivne distribucije. Koristi sve raspoložive prodajne objekte. Koristi se za konvencionalne proizvode (hleb, duvanski proizvodi, pivo, sokovi, deterdženti, novine i sl.) koji se često kupuju.
2. Strategija selektivne dristibucije. Podrazumeva korišćenje samo nekoliko, ali ne i svih raspoloživih prodajnih objekata. Omogućava proizvodjaču da razvije dobre poslovne odnose sa odabranim posrednicima, da u odgovarajućoj meri pokrije odrađeno tržište. Ova strategija prikladna je za trajne (potrošačke i industrijske) proizvode.
3. Strategija ekskluzivne distribucije. Koristi se kada proizvođač želi da koristi samo jednog posrednika na relativno velikom geografskom području. Često se zaključuje ugovor o ekskluzivnom zastupništvu. Cilje ekskluzivne distribucije jeste povećanje imidža proizvoda i kontrole nad procesom distribucije. Često se koristi u distribuciji automobila, glavnih aparata za domaćinstvo i ženske odeće.
